Interesovanje za jagorčevinu primećeno je još kod Čarlsa Darvina, tvorca teorije evolucije. Proučavanjem jagorčevine kao biljke karakteristične za pašnjake nadamo se da ćemo ne samo saznati više o ovoj vrsti, već i da ćemo produbiti znanje o statusu drugih sličnih vrsta. Mnogi od vas su čuli za laboratorijske miševe, voćne mušice i pekarski kvasac, kao predstavnike vrsta koji su često predmet proučavanja. Jagorčevina služi kao predstavnik vrste u našem istraživanju.
Zajednički prikupljene informacije o jagorčevini pomažu nam da steknemo uvid u blagostanje jagorčevine i drugih biljaka koje rastu na pašnjacima. Uz pomoć ovih informacija, možemo da procenimo uticaj promena u okruženju na neke važne aspekte biodiverziteta. Jagorčevina naročito može da pokaže da li su staništa u kojima raste u dobrom stanju ili je došlo do pogoršanja stanja staništa.
Jagorčevina je heterostilna - to znači da različite jedinke biljke imaju dva različita tipa cvetova. Ove različit vrste možemo nazvati S-oblici i L-oblici. Kada se S-oblik posmatra odgore, može se lako uočiti pet prašnika, dok je kod L-oblika spolja uočljiv samo jedan žig tučka (vidite fotografiju). S-oblik označava kraću verziju sa kratkim stubićem što ukazuje na kratki ženski reproduktivni organ sakriven u krunici i duži muški reproduktivni organ vidljiv odgore. L-oblik označava duži stubić sa dužim ženskim reproduktivnim organom, koji je vidljiv samo spolja, i kraće muške reproduktivne organe (prašnike) sakrivene u krunici.
S-oblici
Kako bi se uspešno razmnožila, jagorčevina sa L-oblikom mora da raširi svoj polen na pojedinačne elemente koji imaju S-oblik. Ovaj sistem takođe funkcioniše i obrnuto - polen cveta sa S-oblikom mora da dospe do cveta sa L-oblikom. Na ovaj način, biljka ne može samu sebe da opraši, čime je sprečena genetska erozija. Unakrsno oprašivanje između različitih vrsta cvetova dalje podstiče razmenu genetskog materijala i time povećava genetsku raznolikost. Velika genetska raznolikost predstavlja veoma važan faktor u očuvanju održivosti i dugotrajne otpornosti biljke. Pročitajte više o genetskoj raznolikosti ovde. Dakle, i biljkama je važno s kime se pare!
Razmena polena između ove dve različite vrste cvetova odvija se zahvaljujući insektima oprašivačima koji deluju kao posrednici u ovom složenom "bračnom odnosu". Kako bi se obezbedila dobrobit biljke, takođe moramo da obezbedimo dobrobit insekata oprašivača - divljih pčela i medonosnih pčela, bumbara, leptirova i drugih malih nezamenjivih pomagača.
U populaciji jagorčevine, pojava pojedinačnih biljaka sa obeležjem S-oblika ili L-oblika je obično ravnomerna, tj. odnos je manje-više 50:50. Neravnoteža smanjuje mogućnost jagorčevine da pronađe odgovarajućeg partnera, što remeti oprašivanje i razmenu genetskog materijala. Sa druge strane, ovo umanjuje dugoročnu održivost biljaka.
Staništa koja jagorčevina najviše voli - tradicionalni pašnjaci - sve su ređi u današnjem svetu. Nestanak pašnjaka dovodi do opadanja populacije biljaka koje zavise od njih kao njihovog staništa. Veliko smanjenje populacija jagorčevine može da dovede do neravnoteže u pojavi L- i S-oblika, ponekad čak i u tolikoj meri da jedan od ovih oblika potpuno nestane iz staništa. To je upravo ona vrsta moguće promene u ravnoteži između L- i S-oblika izazvana promenama u okruženju koju želimo da istražimo - uz vašu pomoć.
Kako prepoznati jagorčevinu?
Jagorčevina (Primula veris) je prolećni cvet. To je višegodišnja biljka, što znači da ista biljka raste i cveta na istom mestu više godina. Vrste koje se ponekad mogu pomešati sa jagorčevinom su jaglika (Primula elatior) i jaglac (Primula vulgaris). Vrste iz roda Primula takođe mogu lako međusobno da se ukrštaju. Potrudite se da pronađete jagorčevinu u vašoj potrazi!
Kako jagorčevina izgleda?
Jagorčevina je zeljasta biljka sa prosečnom visinom između 10 i 30 cm. Ima zelene izdužene listove dužine do 20 cm. Jedna biljka može da ima više stabljika. Jagorčevina ima tamno žute cvetove u obliku zvona, sa narandžastim tačkama u grupama od 5 do 16 cvetova, obično usmerenih na jednu stranu.
Kako razlikovati jagorčevinu od drugih sličnih vrsta?
U poređenju sa jaglikom, cvetovi jagorčevine su manji, jarko žuti sa malim narandžastim tačkama vidljivim u unutrašnjosti cveta. Cvetovi jaglike su obično veći i bledo žuti. Cvetovi jagorčevine imaju oblik zvona, dok su cvetovi jaglike otvoreniji. Običan jaglac ima kratku stabljiku i cvetove koji su veoma bledo žuti, čak i beli. Različite vrste jaglaca su česte biljke u baštama i sa lakoćom mogu da se prošire iz bašte u divljinu. Cvetovi mogu da budu različitih boja, kao što su ljubičasta, crvena, narandžasta i ružičasta. Jagorčevina u prirodi ima samo jarko žute cvetove.
Jagorčevina je jedan od prvih vesnika proleća. U zavisnosti od regiona i vremenskih uslova, najčešće počinje da cveta početkom maja i cveta nekoliko nedelja. U hladnijim krajevima, cvetanje može da počne kasnije i da traje do sredine juna. U toplijim krajevima, međutim, cvetanje može da počne već u aprilu.
Gde raste jagorčevina?
Jagorčevina je veoma česta u Evropi i klasifikovana je prema Crvenoj listi kao takson za koji postoji mali rizik od izumiranja. Međutim, zbog nestajanja staništa, situacija više nije povoljna. Jagorčevina voli suvo do umereno vlažno krečnjačko zemljište, koje je češće u priobalju. Međutim, to ne znači da jagorčevina nije prisutna i na kiselijem zemljištu. Jagorčevina se može pronaći na tradicionalnim pašnjacima, u parkovima, na obodima šuma i pored puteva. Najčešće voli osunčana mesta.